О нама

        ОШ "Живадин Апостоловић" - Трстеник је осмогодишња школа са око 600 ученика. Поред матичне школе, која се налази у Трстенику, постоји и издвојено одељење у Богдању. У оквиру матичне школе постоји и одељење за образовање деце са посебним потребама.

    Дуга традиција и квалитетан наставни кадар омогућавају да ученици наше школе постижу изванредне резултате на различитим нивоима такмичење из различитих области. Након завршетка осмогодишњег школовања ученици са лакоћом уписују и завршавају разне профиле средњих школа.

    Посебно смо поносни на наше бивше ученике, који су данас зрели људи, али су остали везани за своју прву школу чији рад прате и помажу.

     ОШ "Живадин Апостоловић" је једна од водећих школа у окружењу, која прати нове правце савременог образовања и васпитања деце. Спој традиције и савремених схватања довео је до многобројних признања нашој школи.

    Међу првима у Србији смо се укључили у програм Школа без насиља, основали  Ђачки парламент, Вршњачки тим,  увели ђачке униформе и још много тога.

    Посебно смо поносни на наш школски лист Полет, који већ има дугу традицију и који редовно обавештава наше ученике, родитеље и све заинтересоване о дешавањима у нашој школи. У његову израду укључен је велики број ученика и наставника, који својим несебичним тимским радом доприносе квалитету овог часописа.

    У настојању да пратимо савремене токове и нове изазове израдили смо и ову интернет презентацију, која ће омогућити ученицима и родитељима да прате нова дешавања у нашој школи, да уче и комуницирају на савремен начин. 

    Да би све то функционисало и да би се ученици и наставници осећали пријатно у школи улажу се огромни напори у опремање и уређивање школе. Сваке године се опреми по неки кабинет, набави неко ново наставно средство, али се улаже и у образовање и усавршавање наставног кадра.

    Протекле године набављен је видео пројектор, лаптоп рачунар, опремљена су два кабинета за продужени боравак, уложена значајна средства за опремање и одржавање школе.

    Посебно смо поносни на наше школско двориште, које представља и градски парк, где родитељи често током викенда доводе предшколску децу да се играју и уживају у његовој лепоти. Тако да деца од најранијег доба постају везана за нашу школу.

Наше окружење

Сама близина великих градова даје изванредне могућности нашим ученицима за даљи наставак школовања, јер у непосредној близини налазе се  техничке, туристичке, медицинске средње школе, које наши ученици са лакоћом завршавају.

ТРСТЕНИК

  У Трстеник, градић на уздигнутој масивној стени који вековима запљускују таласи Западне Мораве, путеви воде из правца: Крушевца са једне и Врњачке Бање и Краљева са друге стране. Име је добио по трсци која је расла на обали Мораве. Ово место као метох своје задужбине кнез Лазар је први пут споменуо у повељи дарованој манастиру Раваница. Али у тим смутним временима већ 1398. године Турци похараше и попалише Раваницу па њен метох Трстеник примио под своје скуте манастир Љубостиња са храмом Успења пресвете Богородице, задужбина кнегиње Милице у којој она премину 11. новембра 1405. године, и где су положени њени земни остаци.

    Град је смештен на месту проласка и укрштања моравских путева који повезују овај крај са Крушевцом, Краљевом, Врњацком Бањом, Жупом, Левцом. Кроз град, долином Западне Мораве, пролази железницка пруга Сталац-Краљево, а у његовој непосредној близини смештен је аеродром за који струцњаци кажу да је меду најпогоднијим у земљи за многе ваздухопловне потребе. Насеља се налазе са обе стране Западне Мораве, а најудаљенија села далеко су од Трстеника око 20 километара.

     Култ рада и способности човека овога краја допринели су да се овде, у једном изразито пољопривредном крају, укорени и израсте један индустријски гигант, обезбеђујуци тако да Трстеник постане европска метропола хидраулике и пнеуматике. Металци "Прве петолетке" потомци ратара, повртара, калемара, виноградара, својом вештином обрадеметала пронели су широм Југославије и Европе славу овог краја. 

    Подруцје општине Трстеник простире се на 448 квадратних километара у долини Западне Мораве и на валовитим падинама планинских масива Гоца и Гледицких планина.
Ова општина данас има око 54.000 становника, од којих половина живи у граду, тражећи ухлебљење углавном у "Првој петолетки", али и другим колективима у области привредне и пољопривредне производње, грађевинарства, угоститељства и бројних занатских делатности.

  

ЉУБОСТИЊА

   Изградња манастира Љубостиње са храмом Успења Пресвете Богородице, задузбине царице Милице, намењен за њена монаска тиховања у данима пред крај живота и као њена гробна црква започето је 1388. године. Већ следеће лето и Косовски бој прекинули су на трен радове, па је градјевинска делатност трајала до 1395. а живописање је завршено измедју 1402. и 1405. године. Пошто је препустила престо свом старијем сину Стефану (1402-1427) Милица се повукла у своју задужбину, окупивши око себе жене удовице косовских јунака од којих је најпознатија била Јефимија. 

    У Љубостињи је настала и Похвала цару Лазару као знамење које је и данас актуелно и савремено. Из Љубостиње је опомињао и владика Николај (Велимировић), а у њој се и данас чује глас Јефимијин.

     Манастирски храм и комплекс саградио је протомајстор Боровиц Рад... вероватноРаде неимар из народних песама, а сликарске радове извео је јеромонах Макарије, брат Јована Зографа. Манастир је запустео 1788. године, јер су монаси помагали устанике Коцине крајине, а Турци су због тога попалили и порушили манастирска здања. Касније је поново оживео, а данашњи иконостас насликан је 1822. године. Од првобитног живописа сачувани су само фрагменти фигура монаха, Светог Саве и Симеона, Деизиса, V васељенског сабора и ктиторска комп. царице Милице и њених синова Стефана и Вука. 

    Архитектура Љубостиње у потпуности се уклапа у групу споменика Моравске школе. Има облик развијеног триконхоса. Четири стуба подржавају осмострано кубе и обелезавају план уписаног крста. На западу је правоугаона припрата, а над њом слепа калота. Горњи делови припрате су преградјени и ту је некада вероватно била катихумена. Храм је зидан правилним квадерима тесаника, а вертикална подела фасада изврсена је плитким пиластрима. Олтарска апсида је изнутра полукружна, а споља петострана.

Историјат

 1808. године почиње уређење ослобођене територије, која је била подељена на 12 нахија, отварају се прве школе, које су до тада биле по манастирима. Крајем устанка 1813. године у Србији је било 40 школа, међу којима се налазила и основна школа у Трстенику , која касније добија име Живадин Апостоловић (по учитељу и борцу, који је стрељан 1943.године).

    Развојем привреде, посебно индустрије, долази до повећања броја становника у Трстенику. Већи број ученика доводи до деобе Осмогодишње школе "Живадин Апостоловић" на две потпуно одвојене школе ОШ "Живадин Апостоловић" и ОШ "Миодрег Чајетинац - Чајка".

   И након деобе број ученика се непорестано повећава, тако да се све више истиче проблем простора. Почетком 1956/66 године ОШ "Живадин Апостоловић" добија нову школску зграду, у којој се и сада налази. Након интеграције 1970. године саОШ "Радоје Крстић" у Попини школа добија четири подручна одељења у Попини, Дубљу, Брезовици и Стублицама.

   Ширењем града и изградњом новог насеља "Трстеник 2" стварају се услови за изградњу још једне основне школе, која добија назив ОШ "Свети Сава", којој су припала сва одељења наше школе.

   Одлуком СО Трстеник 1989. године нашој школи припаја се подручно одељење у Богдању, које је удељено 4,5 км од матичне школе. 

Школске 1994/95 године залагањем колектива и учешћем друштвене средине штампана је монографија " 180 година ОШ Живадин Апостоловић" - професора Љубивоја Бајића, у којој су сумирани сви резултати рада школе.

   По мерилима за вредновање и процењивање у основним школама наша школа је освајала I и II места за укупне резултате у остваривању образовног процеса.