Наше окружење

Сама близина великих градова даје изванредне могућности нашим ученицима за даљи наставак школовања, јер у непосредној близини налазе се  техничке, туристичке, медицинске средње школе, које наши ученици са лакоћом завршавају.

ТРСТЕНИК

  У Трстеник, градић на уздигнутој масивној стени који вековима запљускују таласи Западне Мораве, путеви воде из правца: Крушевца са једне и Врњачке Бање и Краљева са друге стране. Име је добио по трсци која је расла на обали Мораве. Ово место као метох своје задужбине кнез Лазар је први пут споменуо у повељи дарованој манастиру Раваница. Али у тим смутним временима већ 1398. године Турци похараше и попалише Раваницу па њен метох Трстеник примио под своје скуте манастир Љубостиња са храмом Успења пресвете Богородице, задужбина кнегиње Милице у којој она премину 11. новембра 1405. године, и где су положени њени земни остаци.

    Град је смештен на месту проласка и укрштања моравских путева који повезују овај крај са Крушевцом, Краљевом, Врњацком Бањом, Жупом, Левцом. Кроз град, долином Западне Мораве, пролази железницка пруга Сталац-Краљево, а у његовој непосредној близини смештен је аеродром за који струцњаци кажу да је меду најпогоднијим у земљи за многе ваздухопловне потребе. Насеља се налазе са обе стране Западне Мораве, а најудаљенија села далеко су од Трстеника око 20 километара.

     Култ рада и способности човека овога краја допринели су да се овде, у једном изразито пољопривредном крају, укорени и израсте један индустријски гигант, обезбеђујуци тако да Трстеник постане европска метропола хидраулике и пнеуматике. Металци "Прве петолетке" потомци ратара, повртара, калемара, виноградара, својом вештином обрадеметала пронели су широм Југославије и Европе славу овог краја. 

    Подруцје општине Трстеник простире се на 448 квадратних километара у долини Западне Мораве и на валовитим падинама планинских масива Гоца и Гледицких планина.
Ова општина данас има око 54.000 становника, од којих половина живи у граду, тражећи ухлебљење углавном у "Првој петолетки", али и другим колективима у области привредне и пољопривредне производње, грађевинарства, угоститељства и бројних занатских делатности.

  

ЉУБОСТИЊА

   Изградња манастира Љубостиње са храмом Успења Пресвете Богородице, задузбине царице Милице, намењен за њена монаска тиховања у данима пред крај живота и као њена гробна црква започето је 1388. године. Већ следеће лето и Косовски бој прекинули су на трен радове, па је градјевинска делатност трајала до 1395. а живописање је завршено измедју 1402. и 1405. године. Пошто је препустила престо свом старијем сину Стефану (1402-1427) Милица се повукла у своју задужбину, окупивши око себе жене удовице косовских јунака од којих је најпознатија била Јефимија. 

    У Љубостињи је настала и Похвала цару Лазару као знамење које је и данас актуелно и савремено. Из Љубостиње је опомињао и владика Николај (Велимировић), а у њој се и данас чује глас Јефимијин.

     Манастирски храм и комплекс саградио је протомајстор Боровиц Рад... вероватноРаде неимар из народних песама, а сликарске радове извео је јеромонах Макарије, брат Јована Зографа. Манастир је запустео 1788. године, јер су монаси помагали устанике Коцине крајине, а Турци су због тога попалили и порушили манастирска здања. Касније је поново оживео, а данашњи иконостас насликан је 1822. године. Од првобитног живописа сачувани су само фрагменти фигура монаха, Светог Саве и Симеона, Деизиса, V васељенског сабора и ктиторска комп. царице Милице и њених синова Стефана и Вука. 

    Архитектура Љубостиње у потпуности се уклапа у групу споменика Моравске школе. Има облик развијеног триконхоса. Четири стуба подржавају осмострано кубе и обелезавају план уписаног крста. На западу је правоугаона припрата, а над њом слепа калота. Горњи делови припрате су преградјени и ту је некада вероватно била катихумена. Храм је зидан правилним квадерима тесаника, а вертикална подела фасада изврсена је плитким пиластрима. Олтарска апсида је изнутра полукружна, а споља петострана.